Jevanđelje po Tomi, otkriveno 1945. u Nag Hamadiju, u Egiptu, je najpoznatije od svih apokrifnih jevanđelja. Ono je jedinstveno po tome što nam, umesto da opisuje Isusov život i čuda koje je činio, nudi srž njegovog učenja u sto četrnaest logiona, izreka Hristovih. Neki se poklapaju sa kanonskim jevanđeljima, ali većina baca novu svetlost na lik Hrista koji se ovde prikazuje kao duhovni vođa sa gnostičkim prizvukom, koji nas poziva koliko na meditaciju toliko i na akciju. Ovaj prevod daje svakom mogućnost da na delu primeni njegove reči: „Ko traži, naći će - ko zakuca iznutra, otvoriće mu se.”

 

Logion 8

Isus je govorio:

Ljudsko biće je kao iskusan ribar koji baca svoju mrežu u more.
Kad je izvuče, pronalazi mnoštvo malih riba.
Među njima je jedna dobra, velika riba.
Bez oklevanja, on je zadržava i vraća svu malu ribu nazad u more.
Oni koji imaju uši, neka čuju!
(Mt 4.9, 5.13, 8.32, 11.15, 13.9, 13,45–50; Lk 4.9, 5.10; Jn. 25.8; Rim 3.28)

Naš um je gušće ili ređe ispletena mreža kojom „hvatamo” nebrojeno mnogo stvari. Mala riba simboliše naša razna mala umeća i svakojaka znanja. Velika riba je znanje o Biću.

Na gnostičkom putu se pre ili kasnije dođe do tačke kada se mogu „odbaciti sve male ribe”, sva ta znanja, informacije koje same po sebi nisu loše, ali koje – čak i ako nas od puta ne odvrate – ne mogu ničemu suštinskom da nas nauče. Kakva je korist poznavati mnoštvo univerzuma ako ne poznajemo sebe, ako ne poznajemo ono kroz šta sve možemo spoznati?

Zadržati veliku ribu znači produbiti naše znanje o sebi, naše znanje o Biću. To znači održati Prisustvo Jednoga usred mnoštva.